Da li znate ko su Džudža Budža, Muja, Filanko Šilja? Upoznajte „đavole“ Vražjeg kamena

Od vajkada je srpski narod smišljao legende i predanja, te ih prenosio sa generacije na generaciju. I kakve bi to priče bile da se u njima ne pominju i ona stvorenja, koja se smatraju glavnim krivcima za mnogo toga.

No, iako su u pitanju, ni manje ni više nego đavoli, i to ne jedan, nego više njih, narodno predanje pamti Džudža Budžu, Muju, Filanka Šilju i Kumbara Kljeku, kao one đavole, koji su ne samo bili najpoznatiji, nego i čijom „krivicom“ je nastala omanja svetinja na jednom neobičnom mestu.

Nekako je i očekivano da se za crkvicu, podignutu na mestu koje je poznato kao Vražji kamen, vezuju i mnoge narodne legende.

Opet očekivano, glavni akteri u njima su i prethodno pomenuti đavoli.

Logično objašnjenje

I dok nauka daje jednostavno objašnjenje zašto stene koje se nalaze na lokalitetu Vražji kamen baš tako izgledaju, njihov neobični i neuobičajeni izgled, privlačio je pažnju ljudi, pa su tako i stvorene mnoge legende koje žive i danas.

Nedaleko od Trgovišta i atara sela Donja Trnica, a u blizini granice koju Republika Srbija deli sa dve zemlje, Republikom Severnom Makedonijom i Republikom Bugarskom, uočavaju se stene neobičnog izgleda.

Zahvaljujući silama prirode je reka Pčinja uspela da u davna vremena proseče stenu koja je tu postojala. Usled procesa erozije stena došlo je do stvaranja oko 60 metara visokih stubova.

I baš zato što je reka uspela da proseče stene, lokalno stanovništvo je tih desetak kupa i nazvalo Prosečnik. A onda je na scenu stupio narodni pripovedač i legende o đavolima, koji su umešali prste u celu stvar, pa je tako lokalitet smešten na 800 metara nadmorske visine i nazvan Vražji kamen.

Legende o Vražjem kamenu

Nije poznato baš zbog čega, tek u davna vremena su đavoli, među kojima su Džudža Budža, Muja, Filanko Šilja i Kumbara Kljeka bili najpoznatiji, poželeli da preusmere tok reke Pčinje.

Budući da su bili izuzetno jaki, to im nije predstavljalo poteškoću da jednostavno uzimaju stene i bacaju ih u reku, ne bi li tako uspeli u svom naumu.

Ali, ipak im to nije pošlo za rukom.

Kako su se u jednom trenutku, prema narodnom predanju, uplašili svitanja i zvuka prvih petlova, đavoli pobacaše sve te stene. I tako nasta Vražji kamen.

I to nije jedina legenda koja se za ovaj neobični lokalitet, prepoznatljiv i po crkvici na vrhu jedne stene, vezuje.

Iako se zna da je posvećena Presvetoj Bogorodici, prati je priča o prokletstvu, koje se opet vezuje za još jednu narodnu legendu. Ali to je ipak tema za neku, sasvim drugu priču.

No, bilo kako bilo, baš zbog tog predanja, niko se nikada nije ne samo venčao, nego ni krstio u crkvici na Vražijem kamenu, za koju se smatra da je izgrađena još u drugoj polovini 14. veka.

Pa ipak, iako se zbog narodnog predanja smatra da je reč o ukletoj svetinji, ima i onih žena, koje nisu darovane potomstvom, a koje veruju da će im poseta ovoj svetinji decu ipak podariti.

Bonus video:

(Espreso / Opština Trgovište)